52. СКУП СЛАВИСТА, Семинар српског језика, књижевности и културе (утисци)

Београд је остао у мом срцу. Нисам очекивала да је толико леп. Мислила сам да је веома стар град, али сам сазнала да је велики део града био срушен током ратова. То што ме је занимало су били Срби. Они пуно воле своју земљу, поштују своју историју, свеце и писце. Подизали су овај свој град из рушевина и давали нови живот његовој историји. Обично када путујем нисам баш упозната с историјом самих градова и места која посећујем. Србија ми је блиска због језика који студирам, сличне културе и неких заједничких историјских тренутака. На универзитету у Софији већ сам се упознала са једним важним делом српске књижевности и историје, а сада кад сам била тамо било ми је још занимљивије, јер сам успела да се потопим у саму културу.

Имали смо много предавања и нисмо имали довољно времена да обиђемо град како сам желела. Упркос томе искористила сам сваку прилику коју сам имала и посетила најпознатије и најлепше делове града. Не знам шта да кажем прво. Студирам три језика, могу да говорим четири језика, али у ни у једном не могу да нађем речи да опишем Београд. Волим га и никад нисам претпостављала да ћу толико желети да се вратим негде. Посетила сам Музеј Николе Тесле, Саборну цркву, Калемегдан, Народни музеј, Храм Светог Саве, Земун, Спомен-музеј Иве Андрића, Авалски торањ, Кућу-музеј Вука Караџића и неколико аутентичних квартова.

Путовали смо у Нови Сад, који је веома, веома леп град. Проглашен је европском престоницом културе за ову годину. Тамо сам била у Матици српској, на Петроварадинској тврђави и шетала централним градским тргом. Три дана смо провели у Тршићу поводом Вуковог сабора. Нигде нема таквог мира и тишине, два дана је падала киша, али је било веома лепо. После Тршића посетили смо манастир Троношу. Али сад је време да пређемо на сам курс...

Предавања су била добро одабрана, корисна и професори су успели да нас упознају са неким аспектима језика за које на редовним часовима на факултету обично немамо времена. Учили смо о српској култури, књижевности, историји, развоју језика, сленгу и тако даље. Сви су нам давали књиге и часописе, а и сами смо пожелели и отишли и купили још књига и новина. Ишли смо у биоскоп и позориште да се што боље упознамо са свим областима језика и културним животом. Професори који су ми предавали језик и водили конверзациона вежбања били су веома озбиљни, амбициозни и паметни људи. Заиста су се потрудили да добијемо оно најбоље током нашег боравка у Београду.

Мој савет је: ПУТУЈТЕ, ЉУДИ! Заиста, ово је најбољи начин да научите језик. Кад си тамо, чак почињеш да размишљаш на српском језику. Можда нисам најбоља студенткиња, али бих се усудила да кажем да сада причам мало слободније. Сваки дан проведен у Србији је користан. И чак и да научите само три речи, и то је нешто.

Најбољи део је то да сам пронашла пуно пријатеља. Људи су дошли из различитих земаља – из Француске, Италије, Украјине, Белорусије, Русије, Немачке, Мађарске и многих других. Упознали смо Србе који су живели у истом студентском дому и научили су нас пуно ствари везаних за говорни језик. Сви ови људи су учинили боравак тамо невероватном авантуром и никада не би било исто без њих. Три недеље испуњене са пуно смеха и незаборавних тренутака.

Ова 22 дана у Београду за мене су била невероватно искуство. Вратићу се опет! ОБАВЕЗНО!